Aktivno čišćenje kuće tokom 20 godina može vam ugroziti disanje i pluća kao da ste za sve to vreme pušili 20 cigareta dnevno, pokazala je najnovija studija Univerziteta u Bergenu.
Nastala na osnovu analize zdravstvenih podataka 6.200 ljudi, studija je pokazala da žene koje se profesionalno bave čišćenjem ili često koriste hemijska sredstva u svojoj kući, imaju znatno smanjen kapacitet pluća i povećanu stopu obolevanja od astme.
– Sve je više podataka o kratkoročnim efektima hemikalija za kućnu higijenu na astmu, ali nemamo znanja o njihovom dugoročnom uticaju. Strahujemo da hemikalije za čišćenje kontinuirano uzrokuju mala oštećenja vazdušnih puteva i mogu da ubrzaju slabljenje funkcije pluća – upozorio je dr Sesil Svanes, profesor na univerzitetskom Centru za međunarodne studije o zdravlju.
Ovi rezultati ponovo su postavili pitanje kakve nas sve opasnosti vrebaju u sredstvima koja bi trebalo naš dom da učine čistijim, a samim tim i zdravijim. Među sastojcima koje obavezno treba da potražite na deklaraciji sredstava za čišćenje i onda da odlučite da li da ih koristite, na ove prvo treba obratiti pažnju.
Ftalati
Nalaze se u raznim lakovima i sredstavima za zaštitu drva, kao i u osveživačima vazduha, čak i kada na njima samo piše “parfem” ili “miris”.
Ftalati se nalaze u raznim sredstvima
Osim respiratornih problema, mogu uzrokovati poremećaj endokrinih žlezda, dakle reproduktivna i neurološka oštećenja, a onda i preranu menopauzu ili manju plodnost kod muškaraca.
Zamena: ako ste u mogućnosti, izaberite osveživače i sredstva bez mirisa ili ona organska. Esencijalna ulja ili prosto provetravanje sobe mogu biti bolje opcije.
Triklosan
Može se naći u većini deterdženata za suđe i sapuna označenih kao “antibakterijski”.
Triklosan je agresivan antibakterijski sastojak, koji može dovesti do poremećaja endokrinog sistema i funkcija mišića, pre svega srčanog.
Triklosana ima u tečnom sapunu
Zamena: Koristite deterdžente i sapune sa kratkom listom sastojaka i izbegavajte antibakterijske produkte za kućnu upotrebu.
Kvaternarna amonijumska jedinjenja ili QUATS
Nalaze se u omekšivačima i u većini sredstava za čišćenje koja nose oznaku “antibakterijski”.
Udiše se i pri isparavanju veša
Zamena: Da omekša tkaninu može i prosto sirće, prirodni omekšivač vlakana, koji nije toksičan, a otklanja ostatke sapuna. Najbolje je belo sirće. Druga alternativa je ulje od čaja drveta. Nekoliko kapi ovog ulja sa kašičicom sirćeta može se pomešati sa vodom i staviti u flašu sa prskalicom i koristiti za sve svrhe.
2-butoksietanol
Sadrže ga mnoga sredstva za čišćenje stakla i kuhinjskih površina, kojima daje slatkast miris. Može da ošteti disajne puteve, jetru i bubrege.
Zamena: Zdravije je da čistite stakla i ogledala novinskim papirom i razrađenim sirćetom. Za kuhinju je najbolje korstiti jednostavna sredstva za čišćenje, bez izbeljivača i mirisa. Takođe možete sami napraviti smesu od vode, sode bikarbone, sirćeta i limuna.
Amonijak
Sadrže ga sredstva za ribanje i ona koja daju sjaj kupatilskim površinama, sudoperi i nakitu, Takođe se nalazi u sredatvima za zaštitu stakla.
Amonijaka ima u sredstvima za ribanje
Amonijak isparava i ne ostavlja tragove, te je čest sastojak sredstava za čišćenje stakla. Veoma negativno može da utiče na ljude koji već imaju astmu, na starije i osobe sa plućnim i disajnim problemima. Pošto je udisanje amonijaka teško izbeći, profesionalne čistačice često imaju hronični bronhitis ili astmu.
Zamena: Vodka. Površinama će dati sjaj, bez obzira da li su metalne ili staklene. Srebrni nakit može se očistiti i pastom za zube.
Hlor (CL)
Sadrži ga bezbroj jakih sredstava za čišćenje. Nalazi se u praškovima za čišćenje, sredstvima za čišćenje wc šolje, izbeljivačima veša, čak i u vodi iz česme.
Hlora ima u većini sredstava
Nažalost, nije dovoljno koristiti rukavice i izbegavati udisanje. Prava šteta nastaje akumulativnim delovanjem. Sumnja se da može dovesti do hroničnog bronhitisa i astme, te da narušava normalnu funkciju štitne žlezde.
Zamena: za ribanje može da se koristi i prašak za pecivo. WC šolje mogu se očistiti i sa sirćetom, a sirće i boraks, so borne kiseline, mogu izbeliti veš. Da sprečite da hlor ulazi u vas preko vode, ugradite filtere u slavine.
Natrijum-hidroksid (NaOH)
Nalazi se u sredstvima za čišćenje rerne ili otpušavanje odvoda.
Veoma je korozivan, ako vam dotakne kožu ili oko, može da izazove opekotine. Udisanjem može doći do bolnog grla koje traje danima.
Zamena: Rerna se može očistiti pastom od praška za pecivo. Zapušeni odvodi se mogu rešiti mehanički ili sipajte šolju praška za pecivo i šolju sirćeta u odvod i zapušite an 30 minuta. Kada se mehuriće smire, prospite po tome vrelu vodu.
Ukoliko se odlučite za komercijalna sredstva, koristite ih sa maskom na licu i rukavicama. Izbegavajte produkte u spreju, kako ih ne bi udahnuli.
